Претходни третман сировина
Одабире се кварцни песак високе чистоће са садржајем силицијум диоксида већим или једнаким 99,99%. Подвргава се процесима као што су испирање киселином и флотација како би се металне нечистоће задржале испод 5 ппм. Величина честица је подешена на 0,1–0,5 мм како би се задовољили накнадни захтеви за топљење.
Главни процеси топљења
Топљење у вакууму: Материјал се загрева преко температурног градијента од 1650–1800 степени, комбинован са електромагнетним мешањем да би се елиминисала нехомогеност топљења; ово је стандардни метод топљења у индустрији.
Фузија пламена (топљење гаса): Пламен кисеоника и водоника служи као извор топлоте за топљење и депоновање сировог материјала у предформу, која се затим поново загрева и увлачи у цев. Добијени производ има низак садржај мехурића и високу чистоћу, што га чини идеалним за производњу оптичких влакана.
Синтетичко топљење: Методе као што су ЦВД и ПЦВД користе једињења која садрже силицијум високе чистоће као сировине, обрађена оксидативним таложењем на високој температури. Тиме се постиже изузетно низак садржај хидроксила, погодан за врхунске полупроводничке и оптичке апликације.
Формирање и накнадна обрада
ВАД (Вапор-пхасе Акиал Депоситион) или ЦНЦ процеси извлачења цеви се користе за контролу толеранције дебљине зида унутар ±0,1 мм; машине за цртање високе прецизности могу постићи тачност контроле пречника од ±0,05 мм.
Цеви пролазе кроз степенасти, спор процес хлађења од 800 степени до собне температуре брзином од 15 степени/х да би се потпуно елиминисао унутрашњи стрес, спречавајући пуцање или деформацију током накнадне употребе.
Готови производи се добијају након завршетка свеобухватне провере квалитета, укључујући ултразвучно чишћење и прецизну инспекцију.
